Мираш Мартиновић
ПЈЕСМЕ ХАРФАША

 

ПЈЕСМА ХАРФАША (I)

 

И данас се чује

Ријечи

Исто значе

То што је

Тадашњи пјесник осјетио

И данас важи

Као истина

Као талас

Као плима

Стално се обнавља

Одјеци се умножавју

Звук првобитне харфе

Ријечи прапјесника

 

 

НИНИВА

 

О Ниниво

Граде најљепши

Међу градовима

Три дана хода је требало

С краја на крај тебе проћи

Царске палате су

Красиле тебе

Богатства много у теби је било

Срећно живјели

Твоји становници

Радовали се животу

Радост сијала са сваког лица

Све док стигоше

Непријатељи са сјевера

Црни облак се надви

Са свих страна

У једној хроници стоји записано

Сви твоји становници су

Поубијани

Не би више

Живота у теби

Ниниво

 

ГДЈЕ СУ

 

Гдје су народи

Гдје језици

Гдје градови

Гдје краљеви

Гдје цареви

Гдје храмови

Свештеници

Гдје палате

Градитељи

Гдје они

Што вјероваху

Да неће проћи

Само која рушевина

Које слово

Претекло у глини

Слика на зиду

Све друго

Прошло да се

Не врати

 

 

ПРОЦЕСИЈЕ

 

Процесија што је

Хрлила ка небу

Ка богу

Степеништима што их

Изградише

Вјешти градитељи

Краљ на челу

За њим свештеници

И остали достојанственици

Мислећи да су

Једини

У милости бога

Обични грађани

И робови

У подножју храма

У сјенци

Упућиваху молитве

Богу Нанару

У част краља

И свештеника

Док се златна купола

Смијешила

Вјероваху да им се

Нанар

Смијеши

 

 

ПЈЕСМА ХАРФАША (II)

 

Одјекује послије миленијума

Једнаком снагом

Као оног часа када ју је

Уз харфу пјевао

Сами пјесник или неко

Ко је написао пјесму

За свирача уз харфу

Свака ријеч сваки стих

Непрестано одјекује

Ни један није окрзнуло

Вријеме

И градови нестали

У којима је харфаш свирао

Палете царске

У којима је пјевао

Дворане у којима се

Тискала радознала свјетина

Пљескали му

Одобравали

Уживајући у звуцима

Које је производила

Харфа

Ријечима које је изговарао

Све прогутала тама

Само пјесма Харфаша

Живи

 

Све је било

Све се промијенило

Она

Иста

 

 

ГРОБНИЦЕ ИЗ УРА

 

Све је упамтио тај град

Некада моћан и славан

А уз то богат

Краљевски Ур

Заспао и никада се

Није пробудио

Послије много стољећа

Пребирајући по сметлишту

Испод градског бедема

Радници које је унајмио

Александар Вули

Енглески археолог

Наишла је на велико гробље

Чак на шест нивоа

Све један изнад другог

Колико гробова

Уздахнуо би

С времена на вријеме

Неки од њих

Краљевске гробнице

Шеснаест на броју

Празне

Покрадене

Док је у гробовима

Обичних грађана

Који бијаху издвојени

Било драгоцјености

Остаци огрлица

Минђуше наруквице

Бодежи и ножеви

И онај послије

Надалеко чувени

Златни бодеж

Тоалетни прибор

А гдје су краљеви

Посуде од керамике

Разбијене

Од бакра и алабастра

Очуване дјелимично

Сачувале обличја

 

У краљевским гробницама

Ништа

 

 

 

 

 

 

ЈУНАК ДОБРЕ ЗЕМЉЕ

 

Замишљам

Како улази у град

На златној двоколици

Са оружјем

Златним шљемом на глави

Стиже из ратног похода

Обузет славом

Бог

Кличу грађани Ура

Пјевају у његову славу

Срећан је Ур

Срећни грађани Ура

За њим колона заробљеника

Покуњена

Забринута

Ратници без оружја

Немоћни старци који ће

Радити на пољима

Неки погрбљени

Беспомоћне жене

С дјецом у наручју

Ничија извјесна

Ко је

Побиједио

Гдје је слава и сјај

Клицање

Ни Ура ни свјетине

Ни јунака добре земље

Само гробнице

Оружје пехари ратна опрема

Ур је гробница

Шта је с оном

Колоном било

Нико није записао

Гдје су њени гробови

Можда баш ови што их

Отварају

 

 

КЊЕГИЊИЦА ИЗ УРА

 

Све је ту

Као јуче остављено

Дијадеме с перлама

Од лазулита

С привјесцима

У облику лишћа

Златни пехари чаше здјеле

Вазе мноштво накита

Све у облику

Дјечјих играчка

Да се и тамо

Може играти

Све је ту

А гдје је она

Гдје њена душа

 

 

СУМЕРСКИ ЈЕЗИК

 

Иако је народ нестао

Језик је остао

Њиме су се дуго служили

И писали

Постао језик

Свештеника и пјесника

У храмовима кориштен

Језик литургија

Одржао се у школама

Њиме су говорили

Одабрани

Вавилоњани и Акађани

Судије љекари рачуновође

Астрономи и учитељи

Писан на каменим стелама

Споменицима

Нестао

Звук његов се чује

Иако мртав

Живи

На глиненим

Плочицама

 

 

РАЗГОВОР СА

СУМЕРСКИМ ПЈЕСНИКОМ

 

Не видим разлике

Између мене и тебе

Иако нас дијели

Хиљаде година

Иако су наизглед

Велике раздаљие

Сасвим смо близу

И тебе су сигурно

Мучиле бриге свакодневне

Оне које муче

Сваког човјека

Можда неузвраћена

Љубав

А којег пјесника

То не мучи

Можда сиромаштво

Премда нијеси могао

Бити сиромашан

Ни гладан

Писарски посао

Који си обављао

Уносно је плаћан

Ишао улицама Лагаша

Можда су ти

Завидјели

Ако и јесу

Шта си од тога имао

Можда био славан

Али слава је као пљева

Вјетром са гумна

Узвитлана

Гледао сунце

Гледам га и ја

Уживао у ноћи

Пуној мјесечине

И ја уживам

Писао на глини

Ја на хартији

Једина разлика

Не тако битна

Судбина нас је

Спојила

Ти пјесник

И ја пјесник

А Лагаш чију си љепоту

Опјевао

Сигуран да је вјечан

Гдје је Лагаш

Град велелепни

На једној плочици

Твоје име

И неколико стихова

Све што је остало

Након свега

Што је било

 

 

СУМЕРСКИ ГРАДОВИ

 

Бијаху

Нипур Исин Шупурак Лим

Лагаш Урук Ур и Лариса

И Ериду за који зборе

Да је био први град

Кога је човјечија рука

Саградила

Бијаху

У Јужној Месопотамији

Бијаху још

Опис Акшак Шипар

Па Вавилон

Кута Куш и Акад

Изобиље свако

У њима бијаше

Празници славља процесије

И шта би

Остадоше имена

И понека рушевина

Као свједочанство

И опомена

Људима