Марија Пејин
КУГИН ВИЛАЈЕТ

 

ЛИЦА

Неда

Тренерица живота

Посластичарка

Народна сестра

Муж

Мајка

Кума

Телевизијска спикерка

Дете

 

 

Сцена представља скучен, једнособан стан. Лево су врата која воде у спаваћу собу и полица са књигама. На зиду је урамљена карта света. Десно је скучена кухиња. На шпорету звецка поклопац шерпе у којој се кува супа. Између спаваће собе и кухиње је трпезаријски сто са две столице и хранилицом за бебе. Прљави судови, вангле, варјаче, шерпе и плехови су свуда по столицама, столу и кухињи. На поду око стола су разбацане дечје играчке. Из правца гледалишта чује се тих звук цртаног филма.

 

НЕДА (из спаваће собе): Не могу сад да ти причам причу. Ниси беба. Имаш скоро две године. Мораш да научиш сама да се успаваш. Мама има обавезе. Тати је сутра рођендан, морам да му направим торту пре него што дође са посла. Када се пробудиш, видећеш како је лепа, али не смеш да му кажеш. То ће бити наша тајна, да се изненади. Важи?

 

Неда уђе на сцену и затвори врата. Узме даљински и искључи ТВ. Из собе се зачује плач детета. Неда нервозно уђе у собу.

 

НЕДА: Зашто си тако безобразна?! Знам да ти је досадно, али и мени је. Играла сам се са тобом цело пре подне. Разбацала си играчке свуда по стану, а сад то морам ја да скупљам. Кухиња ми је пуна прљавих судова.

 

Дете цмиздри. Супа почне да кипи. Неда утрчи у кухињу, склони шерпу са рингле и врати се у собу.

 

НЕДА: Добро, испричаћу ти причу да схватиш зашто је важно да пустиш маму да опере судове. Слушај пажљиво. Иза седам брда и седам мора, иза седам река и седам гора, налази се Кугин вилајет. То је земља у којој живи Чума. Она је млада жена, обучена скроз у бело, која носи мараму на глави, овако.

ДЕТЕ: Не, не, не мама!

НЕДА: Да, да. Чума је веома уредна, воли да пере руке, да се умива и да чешља косу. Једног дана је одлучила да пође по свету како би казнила све људе који не одржавају хигијену и којима је кућа прљава. Тако је Чума тихо, тихо почела да улази у куће док људи и деца спавају. И ако види да у кухињи има прљавих судова, она гребе ноктима по њима. Сутрадан, онај који узме да једе из тањира по ком је гребала Чума, почне да кашље и после га боле плућа. А најгоре је то што он кроз ваздух може да зарази друге људе. Зато сада сви морају да носе маске и рукавице и деца не смеју да иду у вртић да се не би разболела и ишла код доктора.

ДЕТЕ: Не! Неће!

НЕДА: Ако нећеш доктора, онда ме пусти да оперем судове пре него што дође Чума. Тако ћемо је победити и ти ћеш онда кренути у вртић. Лепо спавај.

 

Неда затвори врата и уђе у кухињу. Селотејпом залепи диктафон и мобилни телефон на кухињски елемент изнад судопере. Укључи диктафон и пусти видео снимак на телефону. Пере судове и повремено баца поглед на екран телефона.

 

ТРЕНЕРИЦА ЖИВОТА (са екрана): Здраво! Драго ми је што сте поново ту и што пратите јединствене стратегије које сам, лично, више пута испробала! Видећете да ћете за само седам дана драстично побољшати квалитет свог живота, и то бесплатно! Имаћете више енергије, мотивације, бићете продуктивнији, дисциплинованији и храбрији. Развићете резилијентност и коначно, бићете у могућности да остварите све што желите! Пратите, лајкујте, сабскрајбујте мој јутјуб канал, како бисте кроз алате које вам дајем свакога дана прешли по један степеник на путу ка циљу. Данашњи циљ нам је ЈАСНОЋА.

 

Неда смањи млаз воде како би боље чула.

 

ТРЕНЕРИЦА ЖИВОТА: Јасноћа је правац, а без правца нема напретка. Поставићу вам шест задатака који ће вас довести до јасноће, како бисте били фокусирани и како не бисте изгубили свој пут. Узмите папир и оловку или снимач на вашем телефону. Отворите срце и ум за ову вежбу! Задатак број један. Вратите се својим страстима. Шта су ваша интересовања у животу?

 

Неда зауставља снимак.

 

НЕДА: Моје највеће интересовање су етнологија и антропологија. То сам дипломирала пре шест месеци. Додуше, једва, после седам година студија. Све време сам морала да конобаришем, јер сам хтела да будем слободна, значи да имам свој новац. Ни данас се ништа није променило. И даље сам конобарица, и даље радим на црно, али сам напредовала у том послу. Сада носим тањире судијама, а онда сам носила пиво алкосима у предграђу. После сам остала у другом стању и добила кћерку. Отац је тврдио да никад нећу дипломирати, да све радим погрешно, али ја сам успела из чистог ината према њему. Нисам хтела да завршим као мајка, вечито затворена у кући са децом. А ево, то ми се дешава. Као клинка, желела сам да будем писац. Писала сам приче. Онда их је мајка нашла и показала оцу. Он је помислио да се дрогирам или да сам у секти. Водили смо врло непријатан разговор, и убедио ме је да престанем са тим. А трећа ствар? Путовања. Непрестано замишљам да путујем, а нисам била нигде још од екскурзија у гимназији. Никад нисам имала плаћени годишњи. Судећи по друштвеним мрежама, путујем најмање од свих својих пријатеља. Погрешила сам што сам родила дете пре свих. Мислим, волим своје дете, наравно, али осећам као да више не постојим. Осећам да сам слуга своје куће и детета и ништа више од тога. Осећам да је мој живот пропао.

 

Неда пусти видео снимак.

 

ТРЕНЕРИЦА ЖИВОТА: Опишите најбољу верзију себе. Користите три речи.

НЕДА: Вредна, пожртвована, упорна.

ТРЕНЕРИЦА ЖИВОТА: Дефинишите шта желите да постанете. Које вештине треба да савладате да бисте то постигли?

НЕДА: Желим да постанем теренски истраживач фолклора. То би објединило све моје страсти. Сакупљала бих грађу, правила бих анализе, али бих имала материјала и за сопствене приче, путовала бих. Морала бих да се вратим немачком који сам учила у гимназији, то је језик науке. Требало би да научим и још неки словенски језик, пољски на пример, јер ме највише занима упоредни развој словенских традиција и њихови односи. За теренски рад, морала бих и да се доведем у форму, да тренирам. И даље имам стомак, људи ме пропуштају у редовима, једем превише слаткиша. Будим се ноћу и једем слаткише. То бих морала да променим. Мада, била бих задовољна и као кустос у музеју, само да већ једном изађем из кафане.

 

Неда искључи диктафон, па скупи прљаве судове са стола и пребаци их у кухињу. Укључи рерну. Пусти други видео снимак на телефону.

 

ПОСЛАСТИЧАРКА (са екрана): Ову ексклузивну и модерну торту назвала сам Дипломатска торта. Није једноставна, али вам гарантујем да ћете уз моја упутства успети да своју прославу учините јединственом и одушевите све присутне. Биће потребно да појединачно испечете три коре. За сваку је потребно: 4 беланца, 4 кашике шећера, 100 грама млевених ораха и равна кашика брашна…

 

Неда износи састојке и вагу на трпезаријски сто. Припрема прву кору. Звони јој телефон и прекида видео снимак.

 

НЕДА: Ова мора да је погрешила број.

 

Неда притисне тастер за слушалицу и преспе пола садржаја вангле у плех који стоји на шпорету. Брижљиво поравнава кору ножем.

 

НЕДА: Хало?

НАРОДНА СЕСТРА: Хало Недо, овде Биља из „Народног сестринства“.

НЕДА: Знам, знам, изволите?

НАРОДНА СЕСТРА: Где си, шта радиш?

НЕДА: Код куће. Од синоћ. И сутра ћу целог дана бити код куће. Као и ви вероватно.

 

Неда се цинично кикоће. Народна сестра је прекине.

 

НАРОДНА СЕСТРА: Добро, питала сам по навици. Не радиш?

НЕДА: Не раде кафане.

НАРОДНА СЕСТРА: Јао, могу да замислим, сигурно није лако. Мало дете, а твој муж има малу плату…

НЕДА: Није страшно, ионако нам је храна сада једини трошак.

НАРОДНА СЕСТРА: Знаш, ономад кад смо хтеле да снимимо филм о женским занатима на селу, ти си све лепо осмислила, али морале смо да вратимо паре, јер су ови са телевизије били потпуно незаинтересовани. Мислим, ја сам била шокирана што се људи тако односе према традицији.

НЕДА: Искрено, нисам зачуђена. Изненадила бих се да је било другачије.

НАРОДНА СЕСТРА: Али, ми тебе нисмо заборавиле! Знамо како је тешко време и нашле смо ти посао. Државни посао, плата је 30 000, али боље него да переш судове по кафанама, јел тако?

 

Неда стави кору у рерну и отвори чоколадицу. Једе сићушним залогајима.

 

НЕДА: А који је посао у питању?

НАРОДНА СЕСТРА: Ти би за почетак била неговатељица у „Слатком дому“, а онда…

НЕДА: Извините, шта је „Слатки дом“? Знате да сам тек шест месеци у овом граду…

НАРОДНА СЕСТРА: „Слатки дом“, то је центар за смештај одраслих лица. Ми имамо јако лепу сарадњу са директором Савом. Уручио нам је неколико захвалница за донације у одећи које смо испоручиле штићеницима центра. Сад има радна места, па је прво нас позвао да му препоручимо неку женицу од поверења… Значи, била би пријављена на диплому средње школе…

НЕДА: Али ја имам седми степен образовања.

НАРОДНА СЕСТРА: Па да, али…У реду, видим да не пратиш, Сава је кандидат за градоначелника. И има озбиљне шансе. Кад дође на позицију запослићемо те у музеју.

НЕДА: Али ја нисам обучена за тај посао…

НАРОДНА СЕСТРА: То није никакав проблем. Све ћеш научити.

НЕДА: Морам мало да размислим.

НАРОДНА СЕСТРА: Јао, требало би да нам потврдиш што пре, јер би већ прекосутра кренула да радиш.

НЕДА: Јавићу се убрзо. Хвала што сте ме се сетиле.

НАРОДНА СЕСТРА: Ништа, ти знаш да ми увек хоћемо да помогнемо.

 

Неда остане замишљена, а онда се тргне. Извади кору из рерне. Умути другу смесу, незаинтересовано сипа садржај у плех и позове број на телефону. Пере судове.

 

НЕДА: Хеј, шта радиш?

МУЖ: Возим, добио сам хитан позив, нека пензионерка се бацила са петог спрата, ужас.

НЕДА: А ја сам добила понуду за посао у „Слатком дому“, треба хитно да одлучим…

МУЖ: То је лудница, шта ти је?! Ко ти је то понудио?

НЕДА: „Народно сестринство“. Верујем да је лудница… Искрено, не звучи ми примамљиво да купам и пресвлачим старце, али са друге стране, одмах би ме пријавили, ишао би ми стаж…

МУЖ: Какве старце?! Мислим има и њих, али углавном су психијатријски болесници, ометени у развоју и то, пукла би после два дана.

НЕДА: Рекла је „смештај за одрасла лица“, а не „болница“…

МУЖ: Ма није то болница. У „Слатки дом“ шаљу јаднике после болнице. Е, стигао сам на адресу, чућемо се после…

 

Неда позива други број.

 

НЕДА: Ћао мама, хтела сам да те питам за савет…

МАЈКА: Јел могу да те окренем за десет минута, само да завршим нешто у Дому здравља?

НЕДА: Шта радиш у Дому здравља у сред полицијског часа? Јел баби лоше?

МАЈКА: Не, мени је мало повишен притисак, није страшно, ништа се не секирај.

НЕДА: Колико мало повишен?!

МАЈКА: Мало преко двеста…

НЕДА: Мама!

МАЈКА: Морам да идем. Зваћу те чим завршим.

 

Неда извади другу кору из рерне. Припреми трећу смесу. Испразни кесу са орасима. Стави смесу у плех, па плех у рерну. Позива број. Пере судове.

 

НЕДА: Хало кумо, јел си у гужви?

КУМА: Брате, нећеш веровати шта ми се сад десило! Звали су ме да држим часове на телевизији!

НЕДА: Па честитам!

КУМА: Шта ми честиташ, брате, треба да правим презентације, па да се снимам, а не знаш како је кад мораш да буљиш у ону једну тачку. Онда треба све сама да измонтирам. Мислим, за то ми треба цео дан, а овај комп што су ми дали у школи трокира, значи ‒ немам техничке могућности да то изведем. При томе, наравно, нећу примити ни динар више него што ми је редовна плата.

НЕДА: Па што си пристала?

КУМА: Зато што ме је звао лик што ми је био веза да упаднем у школу, и као примиће ме за стално ако то урадим.

НЕДА: Управо ми се дешава нешто врло слично! Не знам шта да радим. А треба да одлучим отприлике одмах.

КУМА: Ајде, причај. (Веза се прекине, па се поново успостави) Е јбг, зове ме директорка.

НЕДА: Нема везе, чућемо се сутра.

 

Неда обрише руке и скролује по екрану телефона. Пусти видео снимак. Настави да пере судове.

 

ТРЕНЕРИЦА ЖИВОТА: У овом блогу ћу вам дати корисне алате за брзо доношење одлука због којих се никада нећете покајати. Прво, ставите на папир аргументе „За“ и „Против“.

 

Неда укључи спикерфон.

 

НЕДА: Овако ‒ аргументи „За“ су: прво, то је државни посао. Значи, газда неће моћи да ми каже од данас више не радиш, ко те јебе, видимо се кад прође ванредно стање. Ако одем у „Слатки дом“, Фића и ја бисмо могли да користимо одмор кад нам се дете разболи, а не да нас хвата паника да ли ћемо и како да се организујемо. Имала бих два слободна дана недељно. И годишњи одмор. И право на боловање. Друго ‒ то је племенит посао. Осећала бих да радим нешто корисно за заједницу. Треће ‒ постоји шанса да добијем посао у музеју. Снимићу разговор са њим. Ако тај директор постане градоначелник и ако ме испали, онда могу да га компромитујем тим снимком. Е сад, „Против“ ‒ прво, то је скоро па страначко запошљавање. Али са друге стране, ја бих била права особа на том месту. Мада, плата је дупло мања него у кафани. А могуће и да је Фића у праву. Шта ако не будем могла да издржим да гледам људску муку и патњу? Онда нећу имати ни посао који сада имам, и питање је када ћу поново наћи било какав посао у овом граду. Уосталом, шта ако тај тип не постане градоначелник? Бићу скинута са бироа, па чак и ако искрсне нека понуда за посао у струци, мене тамо неће наћи. Али опет, на бироу су ми рекли да се ослоним на личне контакте. Ок, ставила сам све „За“ и „Против“ – и шта сад?

 

Неда пусти снимак.

 

ТРЕНЕРИЦА ЖИВОТА: Сада када сте артикулисали, вербализовали и материјализовали ваше аргументе, реците, да ли желите то да урадите?

НЕДА: Не знам!

ТРЕНЕРИЦА ЖИВОТА: Ако је ваш одговор „Не“, немојте то урадите. То је права одлука. Уколико сте рекли „Да“, запитајте се, да ли постоји могућност да последице ваше одлуке буду катастрофалне?

НЕДА: Да! Бити без икаквог посла је катастрофа!

ТРЕНЕРИЦА ЖИВОТА: Уколико је ваш одговор „Не“, урадите то. То је права одлука. Уколико је ваш одговор „Да“, запитајте се, да ли би чак и у случају да не донесе жељене резултате, ваша одлука ипак представљала занимљиву причу вашег живота?

НЕДА: Апсолутно нема ништа занимљиво у томе да са малим дететом, у малом граду у коме сам придошлица, останем без динара. Значи „Не“.

ТРЕНЕРИЦА ЖИВОТА: Уколико је ваш оговор „Не“, немојте то да урадите. То је права одлука. Честитам! Уколико је ваш одговор „Да“…

 

Из рерне покуља дим.

 

НЕДА: Не, не, не!

 

Неда појури према рерни. Оклизне се на играчку. Брзо отвори рерну. Узме крпу, извади плех, опече се.

 

НЕДА: У пичку материну!

 

Покушава да одвоји кору са плеха. Закачи сушилицу за судове. Једна чаша падне и разбије се.

 

НЕДА: Гледај ово!

 

Неда овлаш почисти стакло, бесно истресе кору изнад канте за смеће, промаши канту, шутне је, чучне поред судопере и заплаче се.

 

НЕДА: Шта сад да радим са свим овим? Шта да кажем Фићи? Шта да кажем детету? Обећала сам јој торту! Задња два сома из штека сам дала за њу. Све је јасно. Не могу да будем домаћица, не могу да будем конобар кога ће ико да пријави јер нисам јебени конобар и то је свима очигледно, не могу нормално да се запослим у струци јер немам времена и пара да се дружим са колегама и волонтирам. Сјебана сам, тотално сам сјебана и ништа не могу да бирам. Треба да узмем оно што ми се нуди, јер ко зна када ћу поново имати такву прилику. Сви моји аргументи су само глупа маштања. Као да је битно која ћу говна да једем. Говна су говна. То је права одлука.

 

Позива број.

 

НАРОДНА СЕСТРА: Реци Недо?

НЕДА: Само да јавим да сам одлучила. Хоћу да радим, свакако ће нам значити у овом тренутку. Рекли сте да ћу бити пријављена. Јел сте сигурни у то?

НАРОДНА СЕСТРА: Наравно! У понедељак у седам треба да будеш тамо. Реци на портирници да су те послали из „Народног сестринства“ и тражи Зоку секретарицу. Она ће те послати код Саве. Њега можеш све да питаш, супер је Сава…

НЕДА: Извините што компликујем, али да ли је могуће да свратим поподне, пошто мој муж ради до пола четри, па нема ко да ми чува дете? Мислим, мени би и иначе у прво време одговарале друге смене. Може и треће, није проблем.

НАРОДНА СЕСТРА: Могу ваљда баба или деда мало да причувају?

НЕДА: Филипови су обоје у ризичној групи, отац му је онколошки болесник, а мајка има слаб имунитет и висок притисак. Моји су у другом граду… Кад крену да раде вртићи, неће бити проблем, мислим, Лада иде у јаслице, али док ово не прође…

НАРОДНА СЕСТРА (тугаљиво): Ааааа, таааако? Јао, па не знам, видиш… Ајде снађи се некако за понедељак, нек ти муж узме слободан дан, па види са Савом за даље.

НЕДА: Муж ми ради у Хитној, не знам да ли се сећате, они су сад пребукирани, па…

ЖЕНСКИ ГЛАС: Ајде види нешто, ми жене смо лафице, не сумњам ја да ћеш се организовати. Ево, сачекај, причам нешто пословно!

НЕДА: Је л’ мени кажете?

 

Веза се прекине.

Неда се наслони челом на висећи део кухиње. Плаче. Риба загорели плех. Звони јој телефон.

 

НЕДА: Хало мама…

МАЈКА: Зашто плачеш?!

 

Неда се умије.

 

НЕДА: Ма не плачем. Како си ти?

МАЈКА: Шта се десило?

НЕДА: Ништа бре, перем судове…

 

Неда зајеца.

 

НЕДА: Не могу да се организујем, ето не могу! Нисам лафица и не могу! Немогуће је!

МАЈКА: Ајде сад лепо остави те судове, седи, смири се и испричај ми шта се десило.

 

Неда заврне славину и зграби чоколадицу. Узме залогај, а онда је бесно баци у канту.

 

НЕДА (кроз сузе): Звали су ме за неки посао, али не могу да радим пошто имам дете, и онда док сам ту размишљала шта ћу и како ћу, загорела ми је последња кора за Фићину рођенданску торту и немам више ораха, а тек прекосутра могу да изађем да купим друге. Шта сад да радим са ова три фила?

МАЈКА: Па шта, помешај кекс и презле, и стави то уместо ораха…

НЕДА: Мислиш да може?

МАЈКА: Наравно, биће још луђа торта, ако ти и коре буду различите.

 

Неда се поново заплаче.

 

НЕДА: Мама, волим те. И недостајеш ми.

МАЈКА: Рекла сам ти да се смириш. Јел си изашла из кухиње?

НЕДА: Нисам.

МАЈКА: Стави кафу и изађи из кухиње. Ништа неће побећи.

НЕДА: Нисам још ни супу закувала, а Лада треба ускоро да се пробуди. Морам да спремим ручак…

МАЈКА: Испржи јаја! И стани, који то посао не можеш да радиш зато што имаш дете?

НЕДА: Ма у неком центру за смештај одраслих лица.

МАЈКА: Треба да кажеш хвала богу.

НЕДА: Ок, сад већ мало претерујеш.

МАЈКА: Је л’ гледаш телевизију?

НЕДА: Само цртаће.

МАЈКА: Погледај мало вести. И љуби ми тог малог анђела.

НЕДА: Мама…

МАЈКА: Кажи.

НЕДА: Хвала ти!

МАЈКА: Јебем ти матер за то хвала, знаш. Ај’, здраво!

 

Неда се насмеје. Укључи ТВ. Припрема нову смесу за кору.

 

ТЕЛЕВИЗИЈСКА СПИКЕРКА: У Србији је у последња 24 часа од вируса корона преминуло пет особа, а новооболелих је 227. Од последњег извештаја тестирано је 2.579 грађана. У нашој земљи је од последице новог вируса до сада заражено 8.724 особа, преминуло њих 173, а излечено је укупно 1.292 људи. (Неда стави кору у рерну) У неколико центара за смештај одраслих и старих лица, потврђен је улазак корона вируса. Запослени, заједно са корисницима биће у карантину 14 дана, па ни за Васкрс, ни за друге празнике неће бити код своје куће, већ са својим корисницима, са којима су изоловани, изјавио је доктор Мирковић из Кризног штаба.

 

Неда појури према телефону и позива број.

 

НЕДА: Хало, само да јавим да нисам успела да се организујем. И немојте ме више звати. Заборавите на мене. Не треба ми ваша помоћ.

НАРОДНА СЕСТРА: Нисмо мислиле да те увредимо, напротив.

НЕДА: А шта сте мислиле, да ме затворите на 14 дана?! Да ме одвојите од детета које је још увек беба?!

НАРОДНА СЕСТРА: Ма не верујем да ће доћи до тога…

НЕДА: Не верујете? Видите, мене не занима ко у шта верује, схватате? Ја не верујем, него сам сигурна да сте ме звале јер очекујете неку донацију од тог Саве, а он не може ни ласом да ухвати никога да ради у тим условима, за те паре, и у овим околностима.

НАРОДНА СЕСТРА: Ја сам шокирана.

НЕДА: Заболе ме. Јебите се.

 

Неда спусти слушалицу, извади кору и поређа филове на сто. Пусти снимак на телефону.

 

ТРЕНЕРИЦА ЖИВОТА: Следећи корак у унапређењу ваше личности је ЕНЕРГИЈА.

НЕДА: Јеби се и ти! Моја личност је сасвим у реду. Моја страст је моја торта. Има да правим торте по цео дан. Нећу ни да се враћам у кафану. Само ћу торте да правим.

 

Неда пусти видео упутство за украшавање торте.

 

ПОСЛАСТИЧАРКА: Иако сам поборница укуса, веома је важно да торта има леп изглед…

ДЕТЕ (из собе): Мама!

НЕДА: Долазим одмах!

 

Неда пере руке.

 

ДЕТЕ: Мамаааааа!

 

Неда уђе у собу.

 

НЕДА (весело): Е сад ћу да ти испричам како сам избацила Чуму кроз прозор! Побегла је у свој вилајет брзо као зец! Сад нас баш брига за судове. Има да испричамо хиљаду прича о људима који се труде, о добру које побеђује зло, о принцезама које се буде због љубави, је л’ важи? Не чујем?

 

Дете се смеје.

 

(Завеса)