nizoral tablet price diflucan dosage tinea versicolor lotrisone cream price in india is lotrisone stronger or betamethasone nizoral hair loss shampoo 2 ketoconazole yeast infection won't go away with diflucan

Надежда Пурић Јовановић
АЛФА СЕНКА

 

В ЧЕМ СИЛА, БРАТ?[1]

 

а

 

мислим да је једини разлог

зашто ми нису одшрафили главу

и дали ме коњма на репове

тај што сам висока метар осамдесет

а кад се вргнем на штиклу зна ту да буде и богме охохо

никад се не плашим великих мишићавих

знам да имају померено тежиште

зато зазирем од оних

нижих жилавих што могу да те спакују у

кофер средње величине 50 евра

без ломљења костију

али трибални наноси у људима

и те неке генетске амигдала форе

уредили су ствари тако

да је мојих 180 предност у смислу

голог преживљавања

 

б

 

још у време пренатално била сам тотални тупсон

иначе бих из света идеја одабрала исправно

и родила се у ово време и у овај простор као

мушкарац

а не као упишуља

и лево сметало

 

ц

 

све би било у реду онда

стајао бих барабар са јуначинама

називао им помозбог и ћутао

о нечему

важном о чему ти

гиганти са металним укусом

подразумевају

затим бих се осмехивао њиховим

честитим супругама

и говорио чиме је ова дивна дама

заслужила овакву грдобу од мужа

(као)

играо бих баскет на теренчету

и чинио све оне ствари из пивских реклама

које су наводно претеране и уопштене

био бих ујак и стриц величанствено

моје све било би изузетно

 

д

 

овако морам да

верујем процесу

као остале сиротиње што су

знале саставе да пишу

 

да се склањам и ћутим

нечем

пречем

 

ф

 

чим ме виде

одмах ме знају која сам

и где ми је место

довољно да ми погледом кажу

не морају више трошити речи

то се зове

језичка економија

чим ме виде

одмах ме знају која сам

 

 

 

ИСПОД КАМЕНА ИЗМИЛЕЛА

 

 

увек је била нека разбијачица

из Филолошке

сишла са брда премудрости

тако млада а тако упућена

у стратификацију

породичним даром – по рођењу

или

по крштењу у чистој Науци

пет генерација уназад

чекала је плантажа радна

са малим недужним Црнкињицама азијатског типа

са мало више талента од ње

а мало мањим социјалним миљеом

(њиховим бакама

мањкало је конца)

 

увек је била нека

јебачица кеве

освојитељка стипендије

са просеком пет нула

десет нула

натпросечно винута

над провинцију

у којој је ипак

за сваки случај

чекало радно место

ако се недајбоже њена ракета поквари

и мора принудно да слети

(припремљено и обавезно објашњење

за јавно мнење да је Београд пун корупције)

 

увек је била и нека лепушкаста професорка

у радној униформи искројеној

у најљубазнијем салону

са позадинском легендом

која се исплела свуд око ње

као канап око издуваног балона

(стари трик за формирање лопте)

та прича смањује завист

ових у нижим сферама утицаја

тешко је а изборила се

за права жене

за место

у инкубатору

праве жене и боре се само за права жена

 

увек су биле неке ћерке

нећаке неке (супруге – ређе)

кумице, посвојчад

неко коме се нешто оставило

задужило

стана заузврат окречило

– мора нешто-за-нешто

(молим – свако се бори за своје потомство)

 

и увек сам била и ја

наравно

ја сам одувек ту

магарица која никад

није знала у који ће шатор

нико од никога

произвољна појава, ненамерна

испијачица кафе

цепачица хартије

 

са језичином за коју су ми

још као шипарици рекли

да нећу добро проћи

у животу

 

са толиком

језичином

 

а тако слабачким лактовима

до колена у праблату

 

 

 

АЛФА СЕНКА

 

 

бавила сам се неко време

индустријском шпијунажом

са све беџом на коме пише

Шпијунка Индустријска

 

сурово немилосрдан свет

међуљудских односа

 

затим сам у сузама читала Оприне афише

па бих овом приликом да јој се захвалим

пустим је да оде и да је обавестим

да то можда важи негде

али овде где ја живим

води се рат против жена

на ћелијском нивоу

(Ева је рекла

да је неки индијски мистик рекао

да треба спознати процес/круг

и онда када спознање буде при крају

можемо из тог круга изаћи

а ја пак рекла Еви

можда у другој држави

на другом крају света

овде се углавном боримо са климактеричним пенисима

и водимо трагикомичне сексуалне борбе –

какви кругови и процеси)

 

ако нисте барем једном осетили

ту зарђалу гвожђурију

што клизи а запиње

секући

по вашим дијагоналама

ил’ вертикалама

све што јеси и што ћеш икада бити

онда заобиђите овај део текста

 

и усмерите се

на космичку неравнотежу

која се увек са радошћу обруши

на мене, баш на мене

 

са комплетним безнађем искупљења

и надокнаде која никада неће доћи

иако ме афише

које у сузама читам убеђују супротно

 

на концу, потпуно предата

безнађу, са патњом чистом као суза

 

 

 

КАКО СУ НАМ ПРОФЕСОРИ… СВЕ ДОК ЈЕДНЕ ДРУГИМА НИСМО ПОЧЕЛЕ ДА…

 

 

Било је неколико покушаја

довољно да претворим у систем

за ову непесму

да зуцнемо на факсу

нешто као

мушкарци владају, предоминација,

утицај, распростирање мушкараца,

затим нешто као издалека

Сир, ваша титула Сир потпуно је

произвољна, незаслужена, некоректна итд.

Сваки покушај да се пође у том правцу

завршавао би се сатеривањем

у наше мале невине девичњаке

одакле нисмо могле да се бранимо

Волим да будем правична

већина тих колегиница

досађивале су својим претераним причама

и мистификацијама око испита –

сестро, ниси се спремила за испит,

то сам научила да кажем много касније

Професори су били речити мастодонти

зачас би одували из својих

куратих хаубица

побуњене Прометејчице

аргументима, чињеницама и

ванредном лексиком, синтаксом и

акцентологијом

Затим једног дана

у мојој непесми

професор пролази ходником

и виче на сав глас

да сам написала изузетан рад

на писменом испиту

У непесму улази затим

и колегиница која се окреће

у правцу списачице изузетног рада

и каже јој

Можда није мислио на тебе

Можда те је побркао с неком

 

 

 

ЋУТИ, НАДЕЖДА, ЋУТИ

 

 

Све сам позаборављала

Коуч ми је више него потребан

Не правим се Тоша

Сударам се са пролазницима

Цвељам их, без потребе

И гушим са нашом судбином

Не могу да дишу од мојих

Лудости ропске послушности

А порива за слободом

 

Рекох Му

кад седе поред мене:

Нисам знала

да се улазак у ужи круг

рачуна у нешто

 

Непоменик

Сила-Власт космичких димензија

Пали Анђео

није уопште индигоцрно распростирање

него је кицош

са масним оковратником

под косом уназад забаченом

а са његове друге стране

мусупруга

блајхано плава са средњег запада

ве-изрезом

једним оком мотрила је својих

пешеснаес деце

другим мужевљеву руку на мом наслоњачу

 

Како не, Госпођо,

све се рачуна

 

 

 

QUO VADIS, ПЕТРЕ

 

 

када коначно умрем

сама јадна и нереализована

немислила на себе будућност

нити на будућност својих непотомака

кад не буду разликовали моје

земне остатке од постељине

у којој сам се случајно затекла

и када ме Пера Ујединитељ

то јест, Пера Раздвојитељ, пардон

запита: Добро баба девојко

шта ти би да тако застраниш

на свет си донета здрава и права

са залихама јајних ћелија како треба

дали су ти и стас и глас

како си смела да умреш

док не родиш барем деветеро

и деветнест првобратучеда

имаћу спреман одговор

јер није било тог створа

који је ходио земљицом којом сам

ја ходила а у коју сад, мој Петре,

улазим на врата мала

са надом великом да ми кости не изметне

да ме није, Петре, драги,

питао исто питање

 

[1] Из филма Брат