Година LIII · свеска 1-3 · 2019
ДЕЈАН АЦОВИЋ (1970), класични филолог, библиотекар и књижевни преводилац. Преводи са старогрчког, латинског, француског и енглеског језика. Поља интересовања: класична – старогрчка и латинска – књижевност, средњовековна и хуманистичка књижевност на латинском, француска, енглеска и новогрчка књижевност; путопис: Медитеран и Балкан. Библиографија превода: http://www.vbs.rs/scripts/cobiss, Дејан Ацовић. Запослен у библиотеци „Браћа Настасијевић“ у Горњем Милановцу; у оквиру издавачке делатности Библиотеке уређује едицију „Србија и Балкан“. Живи у Чачку.
ЛАЗАР М. БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак) пише поезију и кратке приче. Главна књижевна интересовања су му послератни модернизам, пре свега неосимболизам, и постмодерна.
МАРИЈА ВАСИЋ КАНАЧКИ (1977), професор српског језика и књижевности, песникиња, уредник, књижевни критичар. Објавила је две збирке песама: Месечарења (2010) и Зар (2012). Поред тога, објавила је песме у књижевним часописима: Ковине, Књижевни магазин, Луча, Квартал, Наш траг, Лумина (превод на румунски језик) и Зборнику Вршачог књижевног клуба; микродраму Кадрирање у часопису Сент. Била је уредник едиције КОВ и часописа Ковине, као и оперативни уредник Књижевне општине Вршац (КОВ). Од 2013. члан је жирија за Награду „Меша Селимовић“, такође и члан жирија за Награду„Мирослав Антић“ (2016-2018). Креатор је и оснивач Удружења за промоцију уметности, науке и књижевности „Тачка сусретања“ које постоји од 2014. Модератор и организатор књижевних вечери, трибина, предавања. Шенаест година ради у просвети. Члан је Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије. Живи и месечари у граду под Кулом.
ГОРДАНА ВЛАХОВИЋ (1946) пише кратке приче, записе, књижевне приказе. Објавила следеће књиге: На ивици сна (2002), Пронађи праву реч, коаутор (2003), На лицима очи (2003), Истина кад вам кажем (2006), О чему год, о животу је… (2008), Са Саром уз књигу (2010), Читанка за VII разред основне школе, коаутор (2010), А возови су пролазили, давно… (2012), А књига о(п)стаје, есеји, прикази (2014), Разодевање, роман (2016). Објављује у књижевној периодици Књижевне новине, Багдала, Сент, Траг, Ковине, Бдења, Луча. Приче и есеји су јој преведене на македонски и словачки. Члан је редакције часописа Багдала. Живи и ради у Крушевцу.
АНА ГВОЗДЕНОВИЋ (1977, Краљево) је дипломирала и магистрирала на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за општу књижевност са теоријом књижевности. Аутор је студије Облаци, шкољке и траве: Лирски елементи у путописно-мемоарској прози Милоша Црњанског (2009), као и већег броја текстова објављених у научним зборницима и књижевној периодици. Од 2004. године ради као уредник у Издавачкој делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево.
РАДМИЛА ГИКИЋ ПЕТРОВИЋ (1951, Врбас), прозни писац. Објављене књиге: Отворите Јеленине прозоре (1978), Намасте, Индијо (1984), У Фрушкој гори 1854 (1985), Милица-Вук-Мина (1987); Разговори о Индији (1989), Преписка Милице Стојадиновић Српкиње са савременицима (1991), Искуства прозе, разговори са прозним писцима (1993), Токови савремене прозе (2002), У потрази за главним јунаком, приче (2003), Српкињин круг кредом (2006); Библиографија радова о Милици Стојадиновић Српкињи (2007), Дневник Анке Обреновић (2007), Ликови у Дневнику Анке Обреновић (2007), Здраво, Индијо (2008), Живот и књижевно дело Милице Стојадиновић Српкиње (2010), Стара прича (2013), Коreja, post scriptum (2014), Вијетнам и девет змајева (2016), А где је Чехов? (2016). Превођена је на русински језик. Приредила седам књига Стевана Пешића и шест књига Светозара Петровића. Добитник je наградa: Слободна Војводина (2007), Искра културе (2007), Повељe за вишегодишњи стваралачки и научни допринос (2011), Медаљe културе за очување културног наслеђа (2012) и „Љубомир П. Ненадовић“ (2015).
ГОРАН ГРЕБОВИЋ живи и ради у Крагујевцу, где је и рођен. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности. Приповедач и романописац.
АЛЕКСАНДРА ДИМИТРИЈЕВИЋ (1989, Приштина) дипломирала је Историју уметности (2008) са радом Симптоми на представама оболелих, на фрескама у српском средњовековном сликарству. Завршила мастер студије (2014) са темом Иконографија Христових чуда у Дечанима. Студент је докторских студија историје уметности Филозофског факултета у Београду. Научне радове објављивала је у Лесковачком зборнику, Саопштењима, Браничевском гласнику, као и у научним зборницима. Ауторка је више текстова каталога, изложби и стручних критика.
ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ (1970, Велика Сејаница код Лесковца) је песник, књижевни критичар и есејист. Објавио две збирке песама: Јесам и нисам (2007) и Не/пристајање (2008). Будим се да бих те волео ‒ једна песма преведена на петнаест језика (2014) Уредник је у издавачкој кући „Филекс“ и у часопису Успења. Живи и ради у Грделици.
КРИСТИЈАН ЕКЕР (1977, Базел) дипломирао је италијанску књижевност на Универзитету „La Sapienza“ у Риму, где је и докторирао. Ради као доцент за италијански језик на Филозофском факултету у Новом Саду. У слободно време се бави новинарством и сарађује са угледним домаћим и страним часописима (Данас, La Voce del Popolo, Il Caffe Geopolitico, Лимес, Нова Мисао Војводине, Путопис). Написао је бројне чланке о позоришту и геополитици, највише се бавећи земљама у којима се културе срећу, а народи понекад и сукобљавају. Године 2015. објављена је његова прва књига есеја, репортажа и путописа Ветар са копна. Друга књига репортажа Пешчана граница изашла је 2018.
АЛЕКСАНДРА ЈОВИЧИЋ (1986, Приштинa) је дипломирала на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Мастерирала на Департману за српску књижевност и језик Државног универзитета у Новом Пазару. Добитница награде Мак Диздар младом пјеснику, Столац 2017. Објављивала поезију, прозу и књижевне есеје у зборницима и књижевним часописима у региону. Прву збирку песама под називом Лутања објавила 2018. године у Стоцу. Песме су јој превођене на енглески језик. Живи и ради у Лешку.
ОГЊЕНКА ЛАКИЋЕВИЋ је рођена у Београду, где и даље живи. Завршила Филолошки факултет. Збирке: Испод степеништа (2002), Улубљења (интернет издање), Троје (2016, група аутора), Љубавна писма Гуглу (2017). Чланица алтернативне рок групе Аутопарк. Од 2014. редовно држи радионице поезије.
ВЕСНА В. МАКСИМОВИЋ (1972, Крагујевац) пише поезију, објављивана је у домаћим и страним штампаним и електронским часописима. Поједине песме преведене су на енглески језик. Објавила је две збирке: Мирис ванилије (2010) и У пролазу (2016). Члан је Књижевне радионице Студентског културног центра Крагујевац.
МИЛИЦА МИЛЕНКОВИЋ (1989), основне академске студије србистике и мастер студије филологије српске и компаративне књижевности завршила на Филозофском факултету у Нишу. Бави се писањем поезије, прозе и критике. Објавила роман Homunculi (2010), збирке песама Мање од длана (2012) и Via Militaris, Via Dolorosa (2013) ‒ као првонаграђена на Фестивалу поезије младих у Врбасу (2011) и Фестивалу културе младих Србије у Књажевцу (2012), и књигу сабраних књижевних критика Критичка тумачења (2016). Добитница Тимочке лире за најбољу песму 2012. коју додељује Радио Београд 2. Финалиста Ратковићевих вечери поезије у Црној Гори (2015, 2016). Учесник 49. Фестивала поезије младих у Врбасу (2017). Члан жирија за доделу песничке награде манифестације Дани Гордане Тодоровић у Сврљигу и члан жирија за доделу награде „Меша Селимовић“ (Вечерње новости) у Београду. Оперативни уредник часописа за књижевност Бдење у Сврљигу.
ЛЕЛА МИЛОСАВЉЕВИЋ (Ужице) пише сатире и лирску прозу. Аутор је две књиге кратких прича Трагови босих стопала и Плес међу свицима. Приче и афоризми објављивани су у више штампаних и електронских часописа за књижевност, уметност и културу.
МИЛУНИКА МИТРОВИЋ (1950, Сеча Река, Косјерић) пише поезију, прозу и књижевну критику. Аутор је следећих књига поезије: Биографија душе (1996), Старохришћанска љубав (1997), Додир тајне (1999), Несавладано (2004), Отпис (2007), Листопадне и друге (2010), Зимско писмо (2015), Успутнице (2015), драме Пољско цвеће у белом бокалу (2004) и књиге прозе Записи на ветру (2012). Објављује у књижевној периодици. Живи у Косјерићу и Земуну.
МИРОСЛАВ Б. МИТРОВИЋ (1948, Београд), дипломирани арабиста. У српским листовима и периодици, као и у листовима бивших југословенских република објавио преко стотину превода дела из класичне и савремене арапске књижевности. С арапског превео књиге Нагиба Махфуза Приче из нашег кварта (2008) и Срце ноћи (2016); аутор сепарата Избор из савремене сиријске књижевности за децу (1989), Чаролије изданака пустиње (арапска кратка прича, 2013), Записи са обала Нила (египатска кратка прича, 2014), Мирис цимета (Избор из прозе савремених арапских књижевница, 2016). Заступљен са преводима у антологијама Чаробни врт (антологија светске уметничке бајке, 1999) и Тањир пун речи (мајстори савремене светске приче, 2012). Члан Удружења књижевних преводилаца Србије.
ЗОРИЦА МЛАДЕНОВИЋ (1971, Петровац на Млави), докторанткиња Филолошког факултета у Београду, група за Општу књижевност и теорију књижевности. Пише књижевне и филмске есеје и приказе.
ЈЕЛЕНА С. МЛАДЕНОВИЋ (1984, Крушевац), докторанткиња филологије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, где ради као асистенткиња на Департману за српску и компаративну књижевност. Област ужег интересовања – српска књижевност ХХ века, савремена књижевност. Учесница је бројних научних скупова у земљи и иностранству. Објављује радове у научним часописима и зборницима. Живи у Нишу.
ДАНИЦА ПАВЛОВИЋ (1976, Београд). Учествовала је у пројекту Центра за стваралаштво младих Дневник 2000 (2001) и пројекту A megaphone (2011). Објавила је збирке песама Вертикални хоризонт (2002) и Слободна територија (2011). Уредница је и ауторка у зборнику Дискурзивна тела поезије ‒ поезија и аутопоетике нове генерације песникиња (2004). Заступљена је у антологијама Трагом рода – смисао ангажовања (2006), Из музеја шумова (2009), Простори и фигуре (2012), Van, tu, free (2012), Restart (2014) и Cat Painters (2016). Песме су јој објављене у часописима у Србији, Пољској, Босни и Херцеговини, Хрватској и Словенији. Од 2008. је била једна од уредница часописа ProFemina.
САЊА ПЕРИЋ (1994), рођ. Веселиновић, дипломирани филолог, студенткиња прве године докторских студија на Филозофском факултету у Новом Саду. Вршњачки ментор на првој години академских студија на Одсеку за српску књижевност и језик (Филозофски факултет, Нови Сад). Добитница је Награде за најбољег студента Филозофског факултета 2018. и Награде из задужбинских фондова Матице српске. Пише есеје, критику и кратку прозу, објављује у периодици.
НОЕЛ ПУТНИК (1974, Београд), прозни писац и преводилац. Дипломирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду. Објављује приче, преводе и приказе у књижевној периодици. Збирка прича Ћурка и друга створења објављена је у едицији Првенац Студентског културног центра из Крагујевца (2004); један је од преводилаца писама Марка Тулија Цицерона Писма Атику 1 (2009). За причу Шила добио је прву награду часописа Улазница (2001), а прича Зграда преко пута је награђена наградом „Лаза Лазаревић“ за најбољу српску необјављену причу (2003). Исте године прича Мица и ја освојила је друго место на јагодинском књижевном фестивалу Српско перо.
Живи и ради као професор латинског језика у Београду.
БИСЕРКА РАЈЧИЋ (1940, Јелашница код Зајечара) је на Филолошком факултету у Београду дипломирала на студијама славистике (Група за источне и западне словенске језике и књижевности). Поред писања и превођења, углавном се бавила библиотекарством, радећи у научним библиотекама (Народна библиотека Србије, Институт за историју САНУ и Институт за српски језик САНУ). Писањем и превођењем интензивно се бави почев од последњих година студија славистике до данас. Досад је објавила око сто књига превода (поезија, проза, драме, есејистика, театрологија, филозофија, естетика, теорија књижевности и уметности, историографија, политикологија). Превела је поезију око 160 пољских, руских, чешких и словачких песника. У Пољској је 2014. године објављена књига о њеном раду под називом Biserka (аутор Lukasz Mańczyk, Kraków, Universitas, 2014). Члан је Удружења књижевних преводилаца, српског ПЕН клуба, Српског књижевног друштва и почасни члан Удружења пољских писаца.
ВЛАДАНА ПЕРЛИЋ (1995, Бања Лука) је апсолвенткиња на Одсеку за француски језик и књижевност Филолошког факултета у Бањалуци. Добитница је друге награде за најбољу необјављену прву књигу поезије у 2018. на Фестивалу културе Слово Горчина у Стоцу. Поезија јој је објављивана на порталима, у часописима и зборницима у региону и иностранству.
ИВАНА ТАНАСИЈЕВИЋ (1987, Крагујевац) је завршила 2010. основне студије на катедри за Српски језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. На истом факултету у јулу 2011. завршила је мастер студије, одбранивши завршни рад на тему Проблем идентитета у Проклетој авлији Иве Андрића. Поља интересовања: српска књижевност модернизма и постмодернизма, савремене књижевне теорије, књижевна критика.
РАДЕ ТАНАСИЈЕВИЋ (1962, Дражевац код Београда) српски је песник. Објавио је књиге: Потпор (2000), Зимске песме (2004), У земаљској слави и сјају (2006),
Климатске промене (2010), Нестајање, изабране и нове песме (2013) и
Салон одбијених (2014); књиге за децу: Кифлице с маком (Нолит 2001), Јастук од меморијске пене (2015), Увод у њиву (2018). Сарадник је емисије Радио Београда Добро јутро, децо. Добитник је: Нолитове награде за поезију (2001), Награде Радио Београда 1 за кратку причу за најмлађе Добро јутро децо (2009) и Песничке награде „Србољуб Митић“ (2010). Својим песмама заступљен је у анталогијима савременог српског песништва на шпанском Боја суштине (El Color de la Esencia), на немачком Улазница/Eintrittscarte. Песме и текстови су му објављени у пољским књижевним часописима Helikopter и Fraza, у преводу Милице Маркић, Магдалене Машкијевич и Јоане Михте.
ВЕСНА ТОДОРОВИЋ, рођена је у Београду. Дипломирала Историју уметности, била запослена у Библиотеци САНУ. Члан УЛУПУДС-а као ликовни критичар и Exlibris друштва Београд, као истраживач. Добитник награде Фондације Павла Бељанског, годишњих награда УЛУПУДС-а, као и Награде за животно дело УЛУПУДС-а. Објављује приказе и есеје у Ликовном животу, Ауторском отиску, Slowо Yu-Polonii (Београд), Корацима (Крагујевац), Градини (Ниш), Свеске (Панчево), итд.
ДРАГИЦА УЖАРЕВА (1971, Шабац), дипломирала је на катедри за Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду, а потом и магистрирала на истом факултету. Пише поезију, кратку прозу и есеје. Бави се теоријом књижевности и књижевном критиком. Објавила је збирке: Знам да сам вода (1996/2000), Камени ђувегија (1997), Одисеј код лексикографа (2002), Породични албум (2011, песме за децу), Рукопис таласа (2015) и Брод без капетана / La nave senza capitano (двојезично издање, 2015). Студија Освешћени заборав: иманентна поетика Бранка Миљковића (2010). Поред италијанског, поезија јој је превођена на пољски, руски, шпански и словеначки. Преводи са руског, пољског и немачког. Награде за поезију: Бранкова, „Милош Црњански“, „Стеван Перовић Цуца“. Члан је Српског књижевног друштва. Живи и ради у Београду.
ДАРКО ЦВИЈЕТИЋ (1968, Љубија Рудник, БиХ), пише песме, кратке приче, есеје, позоришну критику, режисер је и драматург у Позоришту Приједор. Песме су препеваване на француски, енглески, немачки, словеначки, хебрејски, албански, мађарски, пољски, македонски и јидиш. Од 2013. уређује књижевни блог Hypomemnata. Члан П.Е.Н. Центра Босне и Херцеговине и Друштва писаца БиХ. Објавио десетак књига поезије од Београда до Загреба и Љубљане. Књига Јежене кожице (2017) биће преведена и објављена на пољском 2019. у Гдањску. Кратки роман Schindlerov lift управо објављен у сарајевском Buybook-у, а књига поезије Снијег је добро пазио да не падне током 2019. у VBZ-у Загреб/Сарајево/Београд. Режирао је од Чехова до Харвуда, играо Раскољникова, Бориса Давидовича, Естрагона… Изучио Вртларство код Мајстора Ивана О. У војној књижици има оверен рат у Босни.