Весна В. Максимовић
СЛАТКОРЕЧИВОСТ ПРАЗНИЧНОГ ЈУТРА

 

СЛАТКОРЕЧИВОСТ ПРАЗНИЧНОГ ЈУТРА

Нагомилала се љубав,
попут шарених лилихипа, вашарских
вртешки у очима изгладнелог света,
од које се у лепоту одевен
нагон за повраћањем јавља

Јер празан је стомак
малим залогајима навикнут да преживљава

Приморан да гута, на силу, места и ствари
не може лако да прогута
слаткоречивост празничног јутра
толику љубав

Мучнина не може да се свари

 

ДРУГАЧИЈА

Другачија
пред људима, насмејанија
пред нагомиланим питањима
слободна да не одговара
профилима
шаблонима, калупима

У очи упада
она иста за коју немаш времена,
јер журиш, и журиш да одеш у лепше лажи

Задовољно гледа док одлазиш
срећом, мудрија
другачија

 

ПОГЛЕД

Гледао сам те из прикрајка
док си говорила о којечему
и смејала се, лепо, као да нисам ту

Истовремено блиску и далеку, гледао сам те
горду и нежну, везану црвеним каишем
скупоценог ручног сата

У аури свог звонког гласа,
док сам ти погледом смело додиривао линију врата,
само си одмахнула руком склањајући прамен косе

Ко зна, можда си и осетила нешто,
док се ледио дах мразом умивеног парка,
пре него си се изненада окренула и загледала
у очи просјака.

 

СУСРЕТАЊА

Хеј рођаче
твој бол дише у мојим коренима
генерације нових слабости
као најезда мрава пузе.

Хеј мој рођаче
ни твоја ни моја, него туђа имена
испод крша борачког
чачкају зубе
а нама, осим корена
шта преостаје?

 

ПРИЗНАЊЕ

Е мој пријатељу, стариш
а добро ми у сећању остајеш
као насмејано вече уз дернеке
и јутро које се опире свитању.
Сећања су семенке које пљуште из уста
док се са трибина диже глас
на добре и на лоше играче…

Е мој пријатељу,
под небом машти на вољу док дајем
Затурене албуме не тражим, нека их,
нека испод прашине не говоре
о годинама које ти добро стоје
мада стариш.

 

КАД ПОКОПАМО ЧОВЕКА

Време је

да се скине црнина
без душе и емоција
свуку прсти сућути
додатни терет са рамена

да се скину обележја
значке туге са ревера
образи да се отру речима
жао ми је ‒
потребе нема.

 

КРУПНЕ РЕЧИ ПАДАЈУ

Данас су падале крупне речи
тако мале за важне ствари
и мале шаке одговарале
као велике за ситне крађе.

Ситне се људи, укрупњавају проблеми.
Све је то наше, само смо ми туђи.

Подели објаву

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *